Naša filozofija nalaže da naše odluke i dela itekako utiču na tok našeg života. Čovek koji zna šta želi, već je odgovorio na najveće od pitanja i načinio prvi korak.
Na tom putu, stav za koji se zalažemo olakšava one momente gde većina poklekne, nalazeći izgovor pri prvom problemu, umesto izazov za rešiti i trijumfovati.

Pri detaljnijem razjašnjenju filozofije o kojoj je reč, poslužili bismo se poznatom izrekom "Spoznaj sebe" (γνῶθι σεαυτόν) koja je bila na ulazu čuvenog Apolonovog hrama u Delfima.
Mnogo je tumačenja, a jedno od njih je:

„Čovek najpre treba da izuči koliko toliko ono „spoznaj sebe“, da zna šta on upravo, poglavito i pre svega drugoga želi, dakle, šta je za njegovu sreću najbitnije. Zatim da zna šta posle toga, na drugom i trećem mestu želi i uopšte da bude načisto sa tim šta je njegov poziv, njegova uloga u životu i odnos prema svetu. “ - Artur Šopenhauer

Dakle, čovek mora znati šta želi i očekuje od života, šta je to što njegov život čini vrednim življenja i koja je njegova svrha. U krajnju ruku, može početi od onoga što zna da ne želi. Kakve god da su njegove potrebe, jedno je sigurno, zdravlje mora biti deo te jednačine. Oni koji to ne shvate ranije, svakako to učine kasnije.

Zatim, da bi postigao uspeh u svojoj nameri, on mora uložiti napor.
Tu izuzetka nema. Čovek mora raditi na ostvarenju svojih želja.
“Želi - mora” je, dakle, relacija koja se nužno uspostavlja.
Onda kada saznamo šta je to što želimo, znaćemo i šta moramo.

Biti disciplinovan, stalno na pravom putu, nije lako. Radi krajnjeg cilja, dugoročnog zadovoljstva, moramo se odreći nekih stvari, stvari koje su često primamljive i pružaju trenutno zadovoljstvo.

Znate kako kažu:

Bol kajanja je bol koji dolazi kasnije u procesu, često pod ruku sa nečim lošim što se desilo, a uvek kada je već kasno, nakon odluke koju, pre ili kasnije, svi moramo napraviti, između discipline i lenjosti - ultimativno kajanja.

Psiholozi kažu da radimo stvari iz dva razloga:
Kako bismo obezbedili zadovoljstvo ili izbegli bol (bilo mentalni ili fizički). Razlog zbog kog nismo istrajni u onome što treba biti učinjeno je to što smo fokusirani na kratkoročno zadovoljstvo koje dobijamo udovoljavanjem i izbegavanjem neprijatnosti, umesto na dugoročno zadovoljstvo koje istrajnost, odnosno disciplina, donosi.

Disciplina, dakle, nije kazna. Disciplina je MOST između naših ciljeva i njihovih ostvarenja. Prevashodno svakoj odluci, zapitajte se da li je ona u skladu sa time čemu težite.
Ukoliko želite da se disciplinujete toliko da ništa nije nemoguće, morate istrajati dovoljno dugo da radnja postane NAVIKA. U međuvremenu, fokusirajte se na ono što želite najviše i nemojte pokleći iskušenjima, jer ona pružaju samo fiktivna zadovoljstva.

Ovo je ključna stavka u formiranju zdravih životnih obrazaca ponašanja.
Onda kada čovek nebrojeno puta ponovi željeno ponašanje, ono postaje navika - bilo dobra ili loša.
Najefikasniji način za iskorenje već formirane loše navike jeste da se ista zameni dobrom. Problem nastaje kada pojedinac lošu naviku prisvaja, kada je poistovećuje kao deo sopstvenog identiteta: „Ja sam takav i ne mogu da se promenim.“ Loša navika je samo to - loša navika i ništa više.
Kao biološka bića, rođeni smo sa raznim nagonima i reflesknim radnjama koje jesu deo nas, ali niko se nije rodio sa potrebom da puši, pije alkohol, prejeda se đubretom koje danas nazivamo hranom ili prespava dan. To su sve radnje u kojima je čovek morao biti krajnje uporan kako bi se navika razvila i to idući protiv sebe.

Naš zadatak je da ti pomognemo da budeš istrajan u svojoj novoj odluci, da ti pružimo adekvatne informacije i podršku kako bi što lakše izgradio nove navike, navike koje će ti omogućiti da ostvariš svoje potencijale, bili oni duhovni ili telesni, jer jedno nikad nije odvojeno od drugog.