Život u 21. veku donosi mnoge olakšice. Topao dom, prevozna sredstva, izobilje hrane i još mnogo štošta bukvalno na dohvat ruke. Sve to na prvu ruku izgleda odlično, međutim da li je to baš tako?

Naši moderni, udobni životi udaljili su nas od prirode, okruženja kojem smo se prilagođavali milionima godina i sa kojim smo u homeostazi. Naši preci, u ne tako dalekoj prošlosti, vodili su živote dijametralno drugačije od naših. Njima nisu trebale teretane i ko zna kakva pomagala da bi bili fizički aktivni. Da bi preživeli, oni su to MORALI biti. Danas, sve je na dugme. Fizički poslovi zamenjeni su umnim, dok slobodno vreme provodimo ispred ekrana, živeći virtuelne živote.

Uskraćivanjem fizičke aktivnosti i komformizmom koje savremen život pruža sve se manje osećamo živim i sve više ulazimo u stanje poput HIBERNACIJE. Stanje koje sa sobom donosi letargiju, manjak energije, pažnje, ravnodušnost, nemotivisanost i u kome brbljivi unutrašnji komentator uvek ima šta da kaže. Prestali smo da živimo u sadašnjosti, u trenutku, opterećeni bitnim i nebitnim, stalno brinući o prošlosti i budućnosti.

Kako bismo dostigli svoje potencijale moramo ujediniti telo i um. Jedan od načina kojim to možemo postići jeste kroz intezivan fizički napor. Kroz zadatak dovoljno zahtevan da samo ujedinjenjem celog svog bića možemo da ga savladamo.

Ali to nije jedini način.

U ovom tekstu pozabavićemo se metodom koja je daleko manje zahtevna, a kojom ukoliko joj se posvetiš brzo možeš postići NEVEROVATNE rezultate.

1. Disanje

Većina ljudi ne diše kako treba. S obzirom da je to radnja koja se odvija pod kontrolom autonomnog nervnog sistema, odnosno automatski, vrlo retko je deo naše pažnje. Ako uzmemo u obzir da respiracijom obezbeđujemo kiseonik, element bez kojeg ne možemo preživeti niti par minuta, možemo zaključiti od kolike je važnosti.

Napravi mali test – izmeri frekvenciju disanja (broj respiracija/min)

Uključi štopericu i SADA izmeri koliko udisaja i izdisaja napraviš u mirovanju unutar jednog minuta. Jedan udisaj i njegov uzastopni izdisaj računaju se kao jedna respiracija. Nastoj da ne utičes svesno na disanje, već da ono ostane isto kao i pri čitanju prvog segmenta ovog teksta.

* Poželjnu vrednost testa možeš pogledati na kraju teksta. Koliko ih ti imaš?

Veliki broj respiracija u mirovanju nije poželjan i vremenom može dovesti do mnogih problema, od kojih su neki: visok pritisak, glavobolje, astma, alergije, hronični bronhitis, napadi panike, razdražljivost, nepravilan rad srca, probavni problemi, bol u ramenima i vratu, fibromijalgija, hronični zamor, loš san.

KISEONIK – UGLJEN DIOKSID

Prilikom procesa koji se zove ćelijsko disanje, iz glukoze (šećera) uz prisustvo KISEONIKA, oslobađa se energija. Kao nusprodukt otpuštaju se ugljen dioksid i voda.

Iako nusprodukt ugljen dioksid je JAKO bitan jer omogućava bolju prohodnost krvnih sudova. Ima ulogu vazodilatatora čime osigurava i potpomaže transport kiseonika i svega prisutnog u krvi. Suprotno, njegov nedostatak dovodi do kontrakcije i povećanja krvnog pritiska.

Ljudsko telo predstavlja složen sistem satkan od mnogo različitih elemenata koji funkcionišu u sinergiji i koji moraju biti u balansu. Rasčlanjivanje je u teoriji često ali u praksi gotovo nemoguće, jer sve je povezano. Svaka akcija ima svoju reakciju. Disanje tako utiče na odnos O2 - CO2 u krvi, rad srca, pritisak i sve ostalo što se pomoću krvi prenosi i što od tog transporta zavisi. Na količinu energije koje telo može da proizvede i brzinu kojom može da se oporavi. Krajnje ima uticaj i na naše mentalno stanje.

Disanje stoga može biti snažno sredstvo mentalnog i fizičkog napredka. Hajde da to iskoristimo.

VEŽBE DISANJA - PRAKTIKOVANJE
Vežbe disanja je najbolje sprovoditi ujutru, svaki dan, ili kako si u mogućnosti.
Zbog efekta koji mogu da imaju na svest najbolje ih je raditi sedeći (npr. turski sed) ili ležeći. Udah treba da bude dubok, dok izdah ne treba biti potpun (80%). Mala količina vazduha treba da ostane u plućima. Svojim ritmom ponovi opisanu respiraciju tridesetak puta, ili dok ne osetiš blagu vrtoglavicu, ošamućenost. Nakon poslednjeg udaha izbaci vazduh iz pluca i PRESTANI DISATI. Uključi štopericu i izmeri vreme koje možeš da izdržiš bez disanja (ne forsiraj). Kada potreba za disanjem postane jaka udahni što dublje, ali ovaj put zadrži dah. Odupri se disanju jos jednom koliko možeš (30-ak sekundi je dovoljno).
Sa završetkom ove retencije gotov je i PRVI od TRI ciklusa koja trebaš uraditi.

U početku može biti teško ili čudno ali garantujem ti da će se itekako isplatiti, pogotovo ako uzmemo u obzir da sprovođenjem ovih vežbi ultimativno možemo postići kontrolu nad autonomnim nervnim i imunim sistemom.

Naravno ovaj clanak ne bi bio potpun da ne pomenemo WIM „THE ICEMAN“ HOF-a, modernog začetnika metode koju ćemo sprovoditi i držac dvadeset raznih rekorda koji se protive razumu.

Pogledajte i nastavak na ovaj post "HLADNOĆA & ZDRAVLJE".

* Dobra vrednost je od šest do deset respiracija.