Skolioza je stanje koje karakteriše abnormalna bočna zakrivljenost kičme, najčesće sa jednom ili dve krivine, odnosno u obliku slova “C” ili “S” kada se posmatra otpozadi. Dok blaga odstupanja mogu biti normalna, skolioza uključuje izražene krivine koje mogu uticati na kompletno držanje tela i svakodnevnu funkciju organizma.

Prilikom kreiranja plana za tretiranje skolioze sam kičmeni stub najcešće predstavlja jedini fokus tretmana. Iako jeste nezaobilazni deo, ostatak tela oko kičmenog stuba se retko posmatra i zbog toga rezultati neretko izostaju. Telo predstavlja kinetički lanac i gotovo uvek odstupanje u jednom delu ne ostane izolovano već se prenosi na susedne segmente i ostatak tela.

Koliko je ostatak tela ključan, možemo razumeti kroz sledeći primer:

Uzećemo za primer osobu koja je doživela povredu kuka. Jedna od posledica često predstavlja skraćenje mišičnih struktura oko samog zgloba što može kompromitovati njegovu funkciju. Telo kroz različite kompenzacije omogućava čoveku da nastavi da se kreće „oko povrede“, pružajući određenu fukcionalnost ali stvarajuci dodatna odstupanja i probleme.

Skraćenje mišićnih struktura oko kuka, posebno bočnih stabilizatora karlice može dovesti do pomeranja karlice u stranu i promene visine kuka te sama karlica gledana spreda može izgledati kao da je nakošena. To nakrivljenje karlice koja predstavlja bazu kicmenog stuba će dalje uticati na kičmu kriveći je i formirajući skoliozu.

U većini slučajeva kičma će biti okrivljena kao uzrok problema dok je u realnosti njen položaj samo posledica, u ovom slučaju, problema ispod.

Takvo kretanje „oko povrede“ je prihvatljivo u akutnim stanjima, ali na duže staze problem može postati hroničan. Nervni sistem se može adaptirati na novi način kretanja koji sa sobom najčešće stvara nove kompenzacije i na kraju rezultira dodatnim problemima i bolom.

Pored navedenog primera, skolioza može biti posledica povreda i neoptimalnog funkcionisanja drugih zglobova poput kolena, skočnog zgloba, deformiteta stopala, kraće/duže noge, degenrativnih oboljenja intervertebralnih diskova kičme (protruzija i diskushernija), loših navika poput krivog sedenja, nošenja torbi na jednom ramenu itd.

Primeri skolioze:

Pored toga što direktno utiče na mehaniku kretanja tela, nepovoljno utiče i na unutrašnje organe.

Kod težih oblika zakrivljenosti kičme, može doći do:

- otežanog rada pluća, neefikasnog disanja i smanjenog snabdevanja organizma kiseonikom
- promena u položaju rebara i grudnog koša, pritiska na srce što u težim slučajevima može otežati normalan rad, izazivajući umor i oslabljenu cirkulaciju
- pritiska na stomak i creva što može izazvati probleme sa varenjem, nadutost, refluks kiseline i zatvor
- pritiska na bubrege, što može kompromitovati njihovu funkciju
- pritiska ili istezanja nerava, što može dovesti do pojave bola, slabosti i ukočenosti u različitim delovima tela

Skolioza, sa svojim različitim uzrocima i prikazima, zahteva individualno prilagođen pristup lečenju.

Mi, u BEZ IZGOVORA timu, posmatramo telo kao celinu, uvek tragajući za skrivenim i ne tako očiglednim uzrocima. Prisup je multidimenzionalan, sa kompletnom analizom posture tela i navika.

Samo uz sveobuhvatan plan, redovno praćenje, odgovarajuću fizičku aktivnost i podršku možemo rešiti problem i pomoći u održavanju kako funkcionalne i uravnotežene kičme tako i sveopšteg zdravlja pojedinca.