U današnje vreme, kad je sedentaran način života postao norma, a nepravilno treniranje sve prisutnije, diskus hernija postaje česta, sveprisutna pojava. Ova povreda koja može izazvati ozbiljne probleme, često se javlja kao rezultat kombinacije nedostatka fizičke aktivnosti i loše posture – biomehanike kretanja. U ovom članku istražujemo uzroke, anatomiju i načine prevencije diskus hernije, pružajući vam savete za očuvanje zdravlja kičme.

Kičma je složena struktura koja se sastoji od 33 pršljena, između kojih se nalaze intervertebralni diskovi. Ovi diskovi deluju kao jastučići – amortizeri između dva susedna pršljena. Osnovna funkcija im je ublažavanje trenja između zglobnih struktura pršljenova, smanjenje sile pritiska i omogućavanje pokretljivosti duž kičmenog stuba. Svaki disk se sastoji od spoljašnje strukture – opne (annulus fibrosus-a) i unutrašnjeg gelastog dela – jezgra (nucleus pulposus-a).

Diskus hernija nastaje kada dođe do pucanja opne, što omogućava izlazak mekog jezgra izvan diska. Sadržina koja iscuri van cesto dolazi u kontakt sa obližnjim nervima, izazivajući inflamaciju, bol, ukočenost, trnjenje, slabost u ekstremitetima, pa čak i poremećaj rada određenih organa. Pored ove, totalne rupture omotaca, moguce je stanje protruzije - delimicnog probijanja jedra kroz unutrasnje slojeve opne. U tom slucaju dolazi do stvaranja ispupcenog dela diska, ali bez isticanja sadrzine koji takodje moze doci u kontakt sa nervom. Najčešće mesto javljanja su najmanje stabilni delovi kicme - lumbalni i cervikalni.

Nazalost, kada se određene strukture oštete, problem postaje nepovratan. Puknuta opna diskusa je upravo jedan od tih primera. Telo iscurelo jezgro može resorbovati i tako smanjiti pritisak na nerv i bol, ali diskus više nikada neće biti isti. Vremenom će nastupiti sve veća dehidratacija i kompresija zahvacenog medjuprsljenskog prostora, cime se povećava rizik od kontakta pršljenskih tela i time šansa za zapaljenje i razvoj degenerativne bolesti koštanih struktura.

Najcesci uzroci nastanka diskus hernije su prekomerno i nepravilno sedenje (pritisak na lumbalni deo kicme pri sedenju je duplo veci nego pri stajanju), nepravilni polozaji tela prilikom spavanja, podizanja tereta i kretanja, kao i povrede zadobijene prilikom padova i nezgoda. Bitno je napomenuti da sedenjem, pored povecanja pritiska, negativno uticemo i na misice. Dugorocni pritisak, izazvan sedenjem, inhibituje - deaktivira veliki sedalni misic (Gluteus Maximus). Time smanjujemo njegovu sposobnost da vrsi svoju funkciju, dok sa druge strane skracujemo i slabimo fleksore u zglobu kuka i time narusavamo posturalni balans.

Porast popularnosti fitnesa i generalno teretana često navodi mnoge da se, bez odgovarajuće pripreme i znanja, upuste u vezbanje sa opterecenjem. Nažalost, umesto da unapređuju svoje zdravlje, mnogi nesvesno koračaju ka povredama, pri čemu su protruzija i diskus hernija neretko među njima.

Oporavak od diskus hernije zahteva pažljivo i stručno osmišljen pristup. Iako se ponekad može desiti poboljšanje čak i uz neprecizan plan, takva rešenja su kratkoročna i često vode ka ponovnom pojavljivanju problema ili nastanku novih.

Razumemo koliko povreda i bol utiču na telo, psihu i svakodnevni život. Sa tim na umu oporavku pristupamo pažljivo – analiziramo uzroke, menjamo loše navike i gradimo bolje obrasce kretanja koji te ne samo leče, već i jačaju. Korak po korak, u tvom ritmu, vodimo te ka ozdravljenju.
Uzmi život u svoje ruke. Pridruži nam se.

Rezultati – BEZ IZGOVORA.