MIOFASCIJA - Sama reč dočarava neraskidivu vezu koju mišići imaju sa fascijom.

Svi znamo šta je mišić, ali šta je FASCIJA?

Fascija predstavlja mrežu konektivnog tkiva koje prožima svaki deo našeg tela, povezuje i drži na svom mestu sedamdesetak biliona ćelija od kojih smo satkani.

Pomorandža predstavlja dobru metaforu za to što želimo zamisliti.
Kada bismo uspeli da ekstrakujemo sav sok iz pomorandže bez da je fizički oštetimo videli bi celu konektivnu mrežu, počevši od kore koja štiti plod od spoljašnje sredine, podkore, potpornih zidova koji grade i obezbeđuju pojedinačne sekcije (kriške), kao i najsitnije opne koje obavijaju same ćelije soka unutar sekcije.

Ljudsko telo sačinjeno je od oko 60% vode. Sva ta voda obezbeđena je kolagenskom fascijalnom mrežom unutar ljudskog tela, kao i sok celuloznom unutar voćke. Da nje nema šta bi sprečavalo svu tu tečnost da pod uticajem gravitacije završi u našim nogama? 😊

a – mikroskopski prikaz kolagenskih, elastinastih i retikulinskih vlakana koja grade fascijalnu mrezu.
b – Magnifikacija miofascije - disekcija mišićnih vlakana, prožetih konektivnim - kolagenskim tkivom.
c – Neverovatan primerak jednodelne disekcije površinske fascije, koja ne obuhvata kožu, već potkožno salo, kolagenski matriks oko sala i naravno mnoge leukocite na histološkom nivou. Sa desne strane se nalazi donor na kojem je i dalje dublji sloj fascije.

Kao što je svaki segment pomorandže zasebno obavijena celina, tako su i sve naše strukture – kosti, organi, mišići, telesne duplje, krvni sudovi, nervi itd. - obavijene i prožete konektivnim tkivom koje štiti od trenja i drži sve na okupu (slika 2).

Za potpunije shvatanje fascije moramo razumeti da ona ne predstavlja više izolovanih delova, iako smo skloni da različitim delovima dajemo različita imena, već da predstavlja jedan povezani sistem koji objedinjuje SVE (slika 2c).

Miofascijalno tkivo je živo i vrlo adaptivno na stimuluse (psihičke i fizičke) kojima ga izlazemo. Loše navike utiču na biomehaniku i strukturu naših tkiva i krajnje dovode do bolnih i hroničnih stanja.

Poslužimo se primerom.

Zamislimo čoveka koji je pogrbljen. Glava je pomerena napred, grudi su utonule, a leđa povijena. Uzmimo u obzir da sama glava teži 4.5-5kg i da svako njeno odstupanje u napred povećava opterećenje na zadnje mišice vrata za skoro 2 kg!

To mišiće dovodi u konstantno istegnuto, napeto stanje (izometrijsko-ekscentrična kontrakcija) što je vrlo nepovoljno. Mišićno tkivoje dizajnirano da radi sukcesivno, između kontrakcije i relaksacije, a ne pod konstantnim opterećenjem – kao traka, remen. Vremenom, zbog manjka prokrvljenosti, opterećeno tkivo postaje zakiseljeno, bolno i krajnje ovakvo stanje dovodi do formiranja adhezija i mišićnih čvorova.  

Naravno, ni fascija nije posteđena. U svakom tkivu koje je optereceno javlja se blago električno strujanje – piezo naelektrisanje, koje je orijentisano u pravcu tenzije (kao iglica kompasa). Ono utiče na okolne ćelije (fibroblaste) koje reaguju menjajuci intercelularne elemente u tkivu, u ovom slučaju ojačavajući ga dodavanjem dodatnih kolagenskih i elastinastih vlakana unutar i oko mišića.

Zašto to nije dobro?

Grafički prikaz adaptacije fascijalne mreže unutar hronično opterećenog tkiva, kao iz primera iznad. Na desnoj strani možemo videti pojačanje vlaknaste mreže duž pravca opterećenja, što dovodi do smanjene prohodnosti i hidriranosti međućelijskog prostora, a time i do ne optimalnog funkcionisanja.

Zamislimo naš organizam na ćelijskom nivou.

Ćelija, naša osnovna gradivna jedinica, da bi preživela i funkcionisala normalno (a time i MI) mora stalno biti opskrbljena kiseonikom, nutrijentima, kao i mnogim drugim krvno prenosivim elementima. Takođe, metabolički produkti – ćelijski otpad i ugljen dioksid moraju biti odstranjeni. Transport svih tih materija osiguran je pomoću srca i krvih sudova, a razmena se vrši u najsitnijima od njih – kapilarima. Sistolom srca krv biva potisnuta u kapilare, čiji zidovi se proširuju i propuštaju u međućelijsku tečnost krvnu plazmu bogatu potrebnim materijama. One zatim moraju biti transposrtovane do svih targetovanih ćelija kroz intersticijalnu tecnost koja je prožeta mrežom kolagenskih i elastinastih vlakana.

Ćelije u blizini kapilara bivaju lako ishranjene, ali šta je sa onima koje nemaju tu prostornu prednost?

One u nedostatku hidriranosti, kiseonika i ostalih materija koje ta tečnost transportuje bivaju zakiseljene – toksicne. Ćelije, a time i tkivo koje grade, od ne optimalnog funkcionisanja mogu vremenom razviti ozbiljna patološka stanja koja utiču na ceo organizam.

Iz ovoga možemo zaključiti da efikasnost transporta zavisi pre svega od sledećih faktora:

- gustine konektivne mreže (kolagenskih i elastinastih vlakana)
- viskoznosti ekstracelularne tečnosti (hidriranosti)

Što je konektivna mreža gušća, a tečnost viskoznija transpor materija do i od ćelije će biti otežan.

Sada kada smo prešli teoriju, šta nam je činiti. Vreme je da se posvetimo učenju i praktikovanju metode samomasaže koja se zove MIOFASCIJALNO OPUŠTANJE – MFO.

Zašto?

Setimo se pomorandže iz analogije sa početka teksta.
Uglavnom kada želimo da iscedimo sok pomorandžu izrolamo pod pritiskom kako bi popustili celulozne zidove i olaksali ceđenje.

MFO tehnikom postižemo slično unutar naših tkiva. Masiranjem i opuštanjem miofascijalnih struktura obezbeđujemo bolji protok tečnosti ka inače suvljim područjima.

Bolja hidriranost i bolja prohodnost = bolje obskrbljena i srećnija ćelija = bolje zdravlje 😊

Praktikovanje MFO tehnike pretstavlja jos jednu dobru naviku koju svako ko drži do svog zdravlja, a pogotovo sportisti i fizički aktivni ljudi, moraju da imaju u svom arsenalu. Bilo da je koristite u preventivne svrhe i kao sredstvo održavanja, ili u terapeutske svrhe u cilju rešenja već razvijenog patoloskog stanja, miofascijalno opuštanje pretstavlja najjače oruđe koje imate na raspolaganju.