Kalorija je kalorija?!

Od svih mitova, za prosečnog čoveka, ovaj je moguće najštetniji.
Izjava da je svaka kalorija jednaka i da je broj kalorija koji unosimo više bitan nego kroz šta, je glupost veka.
Naš organizam predstavlja kompleksan biohemijski sistem, sa konstantnom potrebnom za nutrijentima od spolja, i podjednako složenim procesima koji regulišu energetski balans.

Pre svega, sta je kalorija?

Kalorija ili tačnije kilo kalorija (kcal) je merna jedinica energije sadržane u hemijskim vezama prehrambenih proizvoda. Predstavlja količinu energije potrebne za povećanje temperature jednog kilograma vode za jedan stepen celzijusa.

Sam koncept se bazira na ideji da ukoliko želite da smršate, sve što treba je da unosite manju količinu kalorija nego što trošite. Donekle to jeste tačno, ali priča tu tek počinje. Većinja ljudi je gojazna zbog loših navika, pre svega prehrambenih pa i ostalih. Svakodnevni loš odabir namirnica dovodi telo u nezdravo stanje, direktno utičući na metabolizam i telesnu masu.

Osnovne stvari koje morate imati na umu:

Pored toga što nam daje energiju, hrana obezbeđuje pregršt nutrijenata neophodnih za život. S tim rečenim jednak broj kalorija ne znači i jednakost nutritivne vrednosti poređenih namirnica. Jedna voćna salata, iako može imati kalorija koliko i čokolada, obezbeđuje daleko veću količinu hranljivih materija - vitamina, minerala i vlakana, te je i bolja za naše zdravlje.

Različita hrana prolazi različite metaboličke puteve. To znači da se procesi kroz koje ona prođe od momenta kada je pojedete do momenta kada je iskoristena značajno razlikuju. Što je proces efikasniji manje će se energije utrošiti za njenu obradu - varenje, apsorbciju i metabolizaciju hranljivih materija, a više će ostati za rad.
Proteini imaju najveći termički efekat hrane (20-30%), sto znaci da vaše telo koristi drastično više energije da apsorbuje protein nego ugljene hidrate (5-10%) ili masti (2-3%). 

Je merilo sposobnosti namirnica da nas zasite, povećaju osećaj punoće i smanje potrebu za hranom u vremenu nakon obroka. Jedna čokolada vredna 500 kalorija ne predstavlja problem za pojesti, dok bi nam brokoli iste vrednosti izašao na nos.

Je pokazatelj brzine kojom hrana uzrokuje povećanje sećera u krvi.
Rafinisani ugljeni hidrati se zbog obrade koju su prošli i male količine vlakana brzo apsorbuju u krvotok praveći nagli skok sećera u krvi i posledično njegov nagli pad.
Na ovaj način hrana sa visokim glikemijskim indeksom utiče negativno na insulinsku osetljivost, nivo energije i sitost.

Pored svega navedenog, na instagramu smo već obradili vezu između nutritivnih navika i zdravlja creva, inflamacije organizma i hormonalnog odgovora. Uticaj koji modernan način ishrane ima na naše zdravlje je sve štetniji i vidljiviji, a ovakve izjave nikako ne pomažu.