THE ART OF DOING WITHOUT DOING

U svetu u kom je “NO PAIN - NO GAIN” nepisano pravilo fizičkog treninga, usporiti i odmoriti predstavlja kontrakulturu.

Smanjenje intenziteta vežbanja ili potpuni prekid u određenom periodu možda izgleda kao kontraproduktivna stvar, ali nije tako. Napredak u sportu pa i životu nije linearnog toka. Svako ko je ikada posmatrao prirodu znaće o čemu pričamo. Postoje periodi bujanja i rasta, kao i periodi stagnacije pa čak i nazadovanja.
Jasno je da želimo izbeći poslednje, ali to možemo tek kada prihvatimo da su periodi rasterećenja sastavni deo procesa. Njihovom primenom krajnje smanjujemo broj koraka koje pravimo unazad.

Ako zaista želite da održite ili unapredite svoje performanse ili prosto izbegnete povrede i sačuvate zdravlje, integracija planiranih perioda oporavka je, bez pogovora, obavezna.
Najbolji put napretka i “metod oporavka” jeste izbeći pretreniranost, bolest ili povredu na prvom mestu.
Najbolji način jeste da pored ubacivanja planiranih perioda rasterećenja u svoje programe naučite da osluškujete svoj organizam i da se ponašate shodno signalima koje šalje, da budete u toku i da se prilagođavate bez slepog praćenja nekog trenažnog programa koji nije ništa više nego mrtvo slovo na papiru. Slobodan dan ili vikend, duži odmor i obaranje forme, deload nedelja, aktivan odmor u prirodi ili duži san sastavni su deo svakog dobrog programa, ali ne mogu se uvek planirati unapred.

Trening, ishrana i ODMOR predstavljaju sveto trojstvo napretka i ravnopravni su u tom smilsu. Zato, koliko je bitno dati sve od sebe i trenirati jako, toliko je važno povući ručnu i obezbediti telu potrebne nutrijente i vreme da se oporavi.

Sve to zvuči vrlo logično i lako, ali neverovatno je koliko ljudi to suštinski ne shvata i ne primenjuje.
Totalna odsečenosti od potreba koje telo ima i signala koje šalje postala je normalna pojava.

Podstaknuti Rokijem, Švarcenegerom ili nekim modernijim likom idola, mnogi se upuste u rigorozno treniranje. Glavni moto je “jednom se živi”, “jako ili nikako” (go hard or go home), bez bola nema napretka (no pain no gain), spavaću kada umrem itd. Takav pristup podstaknut je neznanjem i egom, i ultimativno vodi u propast.

Svaki takav “jaki sportista” ima bar jednu povredu koju vuče – bol koji prihvata kao normalno stanje. Dobar deo njih je pretreniran i pod hroničnim stresom, a da toga nije ni svestan. Većina nema adekvatnu ishranu i kvalitetan san.
Suštinski, uzimaju kredit koji telo ne moze da pokrije, koji kad tad dođe na naplatu.

Dok je tržište preplavljeno kojekakvim skupocenim rekvizitima i tretmanima koji obećavaju brže i bolje rezultate, dobra vest je da se regenerativni proces oporavka organizma svodi na svima pristupačne i jeftine osnove:

- odmor/san
- disanje
- hidrataciju
- ishranu
- efikasno kontrolisanje stresa
- masažu
- kretanje itd.

Bilo da ste neko ko tek želi da počne da trenira ili neko ko je već u ozbiljnoj formi, navedene osnove pomoći će vam da izgradite stabilnu bazu, često previđenu kod mnogih.